Вратили смо се са нашег бесплатног 36. и 37. хуманитарно-ходочасног путовања.

Претходног викенда вратили смо се са нашег бесплатног 36. и 37. хуманитарно-ходочасног путовања, путовали смо у две групе са различитим планом пута како би обишли што више места и пружили љубав и подршку нашем народу на Косову и Метохији.

Путовање смо започели обиласком Косовског Поморавља, посетили смо Бабин Мост и цркву Покрова Пресвете Богородице где су нас уз пригодно послужење дочекали отац Александар Нашпалић и Милан Михајловић са пријатељима. За то време наша друга група боравила је у Прилужју где је обишла цркву посвећену Преображењу Господњем са протојерејем Милованом Којићем. Након дружења уз послужење захвалили смо се домаћину, председнику општине Вучитрн Милану Костићу и упутили се ка Газиместану. Надахнути песмом Милана Ракића „… косовски јунаци заслуга је ваша што последњи бесте у крвавој страви…“ одали смо почаст и положили венац са поруком „Косовско-метохијски мученици молите Бога за нас.“ Даље смо се упутили ка манастиру Грачаница а онда су нам се путеви поново разишли. У Липљану смо посетили цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице и цркву Светих Флора и Лавра, чули смо потресне исповести нашег народа са којима је дружење као и увек било прелепо. Након тога посетили смо царски град Призрен, цркву Светог Ђорђа где нас је дочекао јереј Јован Радић и прекрасну Богородицу Љевишку чији је старешина храма јереј Владан Вукомановић, а посетили смо и Призренску Богословију. Ноћење са вечером у манастиру Светих Архангела је било окрепљујуће за наше душе, духовно а и телесно.

Друга група је у близини Новог Брда у селу Бостане, посетила цркву Успења Пресвете Богородице која је сабирно место за Србе који живе у разбацаним селима у овом делу Косова и Метохије. Дивна беседа оца Стеве Митрића охрабрила нас је још више у намери да не заборавимо наш народ и наше светиње. Посетили смо још један бисер Поморавља манастир Драганац где смо уживали са братством ове светиње. Пут нас је даље водио у Пасјане код Свете новомученице Босиљке Пасјанске, где смо се у цркви Светог Преображења поклонили њеним моштима. Попричали смо а и запевали са старешином оцем Светом, а пријатно нас је својим присуством изненадио и отац Трајко Влајковић из Урошевца. Затим смо посетили село у близини Гњилана, страдално место Церницу, где смо обишли основну школу Бранко Радичевић и цркву Светог Илије слушајући сведочење о страдању и опстанку нашег народа, од протојереја Драгана Којића и директора школе Горана Ђорђевића. На крају посете одиграли смо пријатељску утакмицу у баскету 3×3 са нашим другарима Лазаром Петровићем и његовом екипом, а онда се упутили у Велику Хочу. Након заједничке вечере и ноћења код домаћина, други дан нашег путовања започео је Светом Литургијом у Ораховцу, башти рајској пуној добрих и срећних људи и деце са којима смо и овај пут поделили радост и осетили посебну благодат. Отац Милан Станојевић посебно се захвалио нашем брату Бранку Антићу на свему што чини за народ са Косова и Метохије, а верном народу се обратила и Оливера Радић која нас је такође надахнула својим речима и довела до суза. Растанак са њима нам увек тешко пада и са помешаним емоцијама одлазимо у Високе Дечане на поклоњење моштима Светог Краља Стефана Дечанског а затим у Пећку Патријаршију у загрљај Пећкој Красници. Цела наша Света Земља је парче неба на земљи, а још емотивнији сусрети за крај били су у манастиру Будисавци где смо са нашим матушкама Матроном и Јулитом певали о Свецарици Богородици. Друга група је посетила цркву Светог Петра и Павла у Истоку где нас је радосно дочекао отац Небојша Секулић са попадијом Александром и четири Обилића Гаврилом, Петром, Андрејем и Ђорђем. Срећа најмлађих чланова са којима смо заиграли и фудбал је неописива, као и наша јер нам се није одлазило кући а ближио се полазак. Након послужења опростили смо се од наших чувара Косова и Метохије са обећањем да ћемо поново доћи. Отац Небојша сматра да ни један ученик не би требало да заврши средњу школу уколико није посетио Косово и Метохију а са нама су већ неколико пута као и сада долазили средњошколци који су пружили љубав и подршку свакоме кога су упознали. И на овом путовању је више од половине путника први пут посетило нашу Свету Земљу. На путовању је прикупљена и хуманитарна помоћ која је преусмерена у фонд за стипендирање „Милан Иванчевић-Миланче“ чиме су обезбеђене стипендије Урошу Машићу из Прилужја и једном од призренских богослова.

Уколико желите да по­држите рад наше орга­низације, можете то урадити уплатом новч­аних средстава на:

Жиро рачун: 340-1101­3053-38

PayPal: srpskasolidarnost@gmail.com

Инструкције за уплате на девизни рачун:

Currency tag EUR, $

SWIFT CODE: GIBARS22

IBAN: RS353400000011­01305338

NAME: Srpska solidar­nostADDRESS: Beograd, Skerlićeva 12

Рад организације можете помоћи слањем СМС поруке на 1389.

Наше мало је некоме много!