Вратили смо се са 23.по ред ухуманитарно- ходочасног путовања

Христос Васкрсе драга браћо и сестре!
Ево, вратили смо се препуни благодати и утисака и са овог нашег хуманитарно- ходочасног путовања, 23. по реду. Вођени молитвама Св. Николаја Мирликијског Чудотворца, заштитника путника, чији се Пренос моштију и прослављао тога дана, стигли смо у Храм на Косову Пољу посвећен баш њему на храмовну славу. Наравно, као и увек, присутно је гостопримство смиреног и скромног свештеника Николе и домаћина Андрије Чолића.  Након честитки и лепих жеља упућених овогодишњем, а и будућим домаћинима уз традиционалну здравицу, песме и обичаје упутили су нас за обилато припремљену трпезу.

Након славе, пут нас даље води у Бабин Мост где нас дочекује Горан, увек насмејани и пожртвовани борац за свој народ, председник Општине Обилић заједно са својим сарадницима. Прво смо посетили цркву посвећену Покрову Пресвете Богородице коју је по предању изградила кнегиња Милица после Косовске битке над моштима изгинулих јунака. Ти смо се поклонили и целивали одежду Краља Милутина која је добијена на дар из Бугарске где се налазе краљеве мошти. После закуске и ћаскања са домаћинима упутили смо се до вртића у изградњи и приложили помоћ и виду прикупљених играчака за српске малишане којих, хвала Богу, овде има доста јер је већина породица или трочлана или четворочлана.

Након Бабиног Моста, положили смо венац у знак сећања на јунаке који су своје животе положили за слободу српског народа 1999. године у Прилужју. То је мало место са великим бројем страдалих у односу на број становника. Ту смо посетили Храм посвећен Преображењу Господњем који је изузетно лепо осликан и први који је почео да се гради на Косову и Метохији након ’99. године јужно од реке Ибар. Тако је веродостојно осликана фреска Патријарха Павла, као да нам свима поручује: „Чувајте нашу Свету Земљу“

Незаобилазна је била посета Газиместану, украшеном божанским божурима који настављају вековима да нас сећају на крв проливену за крст часни и слободу свету. Иако су људи покушавали небројено пута да божур пресаде на друга места он успева само на Газиместану, јер предање каже да је изникао из крви српских јунака.

А благодат која се сваки пут осети при посети манастиру Грачаница, задужбини Краља Милутина, нема потребе нашироко описивати. Ко је једном то осетио, зна и срцем осећа о чему причамо.

Као велико и пријатно изненађење за многе је била посета манастиру Драганац, посвећеном Архангелу Гаврилу. Тај мир који се осећа при самом прилазу манастиру не може се речима дочарати.  Мирис тамјана који се ширио током бденија допринео је још јачем утиску о Драганцу. Вредело је ипак чекати ову посету више од годину дана. Уз незаобилазно освежење у овом, усудићемо се слободно рећи, предукусу раја и душекорисне савете монаха препуних љубави која је исијавала из њих, одмах смо заборавили на умор и након окрепљења на чудотворном извору воде, наставили смо пут Велике Хоче уз обећање да ћемо их опет убрзо посетити.

Као и сваки пут, субота се завршава заједничком вечером код Петровића у Великој Хочи и распоредом ноћења код домаћина који се увек потруде да нас што боље угосте. Морам да напоменем да су неки упркос крсној слави тога дана примили госте на чему смо им неизмерно захвални.

Најјачи утисак за највећи број наших хуманитараца – ходочасника, а и за нас лично је Литургија у Ораховцу, чији је Храм посвећен Успенију Пресвете Богородице. Уз изузетно служење духом светим надахнутог и недавно рукоположеног младог свештеника Милана и појање малог Анђела, девојчице Павлине, чија је песма о Косову, српској колевци пробудила најдубља осећања у свима нама и натерала сузе на очи. Изашли смо пресрећни и препуни благодати трудећи се да је задржимо и током наставка пута.

Слава Богу и Мајци Божијој што нас је удостојила да бар на тренутак осетимо сву пуноћу вере и наде у Васкрслог Господа и ове неописиво велике благодати.

Ту смо се сви једнодушно потрудили да помогнемо деци Ораховца куповином привеска Божур за децу Ораховца и мајцама са истим обележјем. Приход од тога ће се користити за изградњу фискултурне сале.

Заједничком фотографијом и препуни утисака упутило смо се ка нашој следећој локацији, царском граду Призрену.

Обиласком Архангела, Богородице Љевишке и Цркве Св. Ђорђа, као и посете тврђави Каљаји остало је времена и за обилазак центра града, вожњу кочијама, неизбежним фотографисањем поред Бистрице уз осмехе смо продужили даље ка Пећкој Патријаршији.

Тамо нас дочекује широки осмех добродошлице сестре Мардарије, поклоњење чудотворној икони Мајке Божије Пећке, моштима светитеља и све то поткрепљено историјским чињеницама које је стрпљиво причала са истим одушевљењем наша драга монахиња Мардарија.

У само сумрак стижемо у манастир Бидисавце са иконом светих ратника на поклон овој великој светињи и њеним храбрим и духом бодрим монахињама које са сузама умиљења дочекаше Св. Кнеза Лазара, а и све нас са нескривеном радошћу и загрљајима.

После кратког и брзог освежења наставили смо пут ка нашем последњем одредишту за ово путовање, а то је Храм Св.Петра и Павла у Истоку чији је парохијски свештеник Отац Небојша, сада већ слободно могу рећи наш пријатељ, ту сам са својом супругом и четири сина окружен само албанским живљем. На овом путовању прилозима путника и људи добре воље који нису путовали, а подржали су нашу акцију за прикупљање новчаних сретстава која ће бити утрошена на боравак 200 наших малих хероја са Косова и Метохије на Црногорском приморију коју организујемо заједно са НВУ СТУПОВИ  из Црне Горе и канцеларије за КиМ, сакупили смо: 131.700дин, 740€ и 100$!

Прикључите се и Ви и помозите нам у организацији летовања за наше малишане са Космета!

Српска солидарност Србија
Жиро рачун бр 340-11013053-38
PayPal: srpskasolidarnost@gmail.com
Инструкције за уплате на девизни рачун:

Currency tag (EUR,$,RUB…)
SWIFT CODE: GIBARS22
IBAN: RS35340000001101305338
NAME: Srpska solidarnost
ADDRESS: Beograd, Skerlićeva 12

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=27835

https://youtu.be/4FJStS_2BHA

Акција траје до 10. јуна, прикључите се!

Наше мало је некоме много!